Očiju mi, nije moj!
Nekom sam valjda bio dovoljno žena da me učini
muškarcem pa da, u duhu ovdašnje tradicije,
poeziju povežem
s penetracijom!
U protivnom bih morao zašutjeti:
Tada, djeco moja, ne bi bilo ni vas!
Bila bi noć i bilo bi hladno.
Na Trgu radoznalosti sam vrag plesao bi tango
s vrtoglavicom,
a rijetke ptice zadovoljstvo bi pronalazile
hraneći se svojom
čestom
rijetkošću.
Očiju mi, nije moj!
Bio je dovoljno velik da vas sve zavolim
i da, stoički podnijevši ljubav,
epikurejski
podnesem
pivo!
Kontrapunkti u pjesmi (četa rijetkost, stoički epikureizam) funkcioniraju kao paradoksi, ali i katalizatori dilema i svojevrsne rastrojenosti. A rastrojenost je stanje koje se "liječi" ulaženjem u mutnu vodu sebe i "šarafa".
OdgovoriIzbrišiOvo sa "šarafima" nije mi najjasnije...
OdgovoriIzbrišiŠarafati- iz slenga majstora: nešto raditi, popravljati. Dakle, nije šarafa, imenica koja se odaziva na koga čega, nego je to glagol. U kontekstu: ako si "rastrojen", popravljaš se šarafanjem. Uf!
OdgovoriIzbrišiE, sada ima smisla, hvala na pojašnjenju!
OdgovoriIzbriši